Ни франтом ветреным, ни дервишем с котомкой,
Ни желчным Дракулой, ни ангелом без крыл,
Иным запомнюсь я надменному потомку –
Не тем, кем некогда казался или был.

Не тем, как век земной искал свою дорожку,
Сшибаясь с тысячью течений и преград,
И на пирах чужих глотал сухие крошки,
Что до сих пор на языке моем горят.

Как брал вершины я и доходил до точки,
Топя щенком слепым в вине, стихе, слезе
Всю радость светлую
от безразличья дочки,
И ледовитого участия друзей.

Взгляд женский беглый, монумент нерукотворный,
Песчинки вечности – и подвиг, и пустяк,
Так и в судьбе моей, просчитанной и вздорной,
Слились причудливо куда, зачем и как.

Не тем запомнюсь как хватался за соломку,
Плясал над бездною и коченел в огне,
И в каждой женщине
вдруг видел Незнакомку,
Неважно что там ей мерещилось во мне.

Как створки памяти распахивал порою
Июльской стужею, парилкой декабря,
И жизнь казалaся на миг совсем иною,
И даже, может быть, прошедшею не зря.

***

How I will be remembered? As a respectable bourgeois, an adventurer,

a clerk or a poet? Certainly, not for my mask or for what was hidden behind it.

What will I remember? Moments when life seemed not to have been spent in vain.

What trace shall I leave in this

That is the best of all worlds?

As a respectable bourgeois, an adventurer, a clerk or a poet?

Whatever it may be,

It will certainly not be for my mask Or for what was hiding behind it.

What will I remember? My wives and children for whom I had love,

albeit one-sided ?

Or may be rare moments when life seemed not empty

And not having been lost in vain ?